Koje su dnevne potrebe ugljenih hidrata?
Ugljeni hidrati se pojavljuju prirodno kao nutritivni deo prehrambenih namirnica, a to čine u vidu: šećera, skroba i vlakana.
Ugljeni hidrati predstavljaju osnovnu materiju za dobijanje energije u ogranizmu. To je zato što je, kada je reč o šećerima i skrobu, njihova glavna uloga upravo opskrbljivanje organizma energijom. Većina ovih ugljenih hidrata u hrani se tokom varenja slama u glukozu, koju onda telo pretvara u energiju, a koja je potom zadužena za normalno funkcionisanje organizma i normalno odvijanje velikog broja fizioloških procesa.
Ugljeni hidrati u voću, povrću, žitaricama i mlečnim proizvodima blagotvorno deluju na zdravlje na više sledećih načina:
*Pomažu u poboljšanju raspoloženja
*Asistiraju u sprečavanju gojenja
*Dobri su za rad srca
*Popravljaju pamćenje
*Olakšavaju sagorevanje masti
Dnevne potrebe
U zavisnosti od godina, pola, fizičke aktivnosti i generalnog zdravlja, unos ugljenih hidrata osciluje.
Dnevne potrebe ugljenih hidrata zavise od fizičkog opterećenja; što je mišićni rad veći treba više ugljenih hidrata. U proseku ugljeni hidrati treba da daju 50-60% energije u ukupnom dnevnom obroku.
Izuzetno je bitno unositi i dovoljno ugljenih hidrata kada se ima za cilj povećanje mišićne mase. Tu su najbitniji polisaharidi. Ako ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata organizam će koristiti proteine kao energetski izvor, a to nam nije cilj, već njihova uloga treba da bude gradivna.